Divlja ćurka (Meleagris gallopavo) poreklo vuče iz Severne Amerike. U Češkoj Republici se uzgaja u svrhu lova. Izuzetno joj ide i stvara zdravu populaciju divljih ćurki. Time što nije selica i stalna je, pojavljuje se jedino na mestima gde je nasađena i gde se uspešno uzgaja.
Divlja ćurka spada u najteže kokošarevke. Njena telesna masa se kreće oko 7-10 kg i naraste do dužine oko 1 metra. Uprkos tome što je reč o tako velikom kokošarskom ptici, dobro leti.
Njeno krzno je metalno crno s ćelavom, crvenom glavom. Veliki morfološki znak između ćurke i ćurana je njegov veliki repni klin koji rastvara u prisustvu ćurki ili drugih ćuranova. A to posebno u doba parenja koje traje od sredine marta do sredine aprila. Ćuranova se oglašavaju veoma tipičnim gaktanjem koje zna gotovo svako.
Dalje, ćurke su za oko pola manje od samog ćurana i njihovo bojenje je pre smeđkasto. To je tipično za većinu kokošarskih ptica, gde je ženski pol obojen nenametljivo, da bi bila maskirana ženka kada sedi na leglu jaja.
Repni klin ćurana je njegov neupadljivi rep koji može ćuran samovoljno da rastvara i tako optički uvećava svoju veličinu. Repni klin rastvara uvek kada je u parenju kod ćurki, ili ako je u blizini rival. Kada gakće, rastvara rep i spušta mamuze kojima guli o zemlju. Glavu ima zaklonjenu unazad. Ovaj njegov nastup je zanimljiv i nikad se ne dosadi.
Ćuranova četkica je grudni izraštaj (čuperak produženog perja) na grudima koji naraste s godinama. Reč je o veoma cenjenoj lovačkoj trofeje. Prema ovoj četkici može se proceniti i starost ćurana.
Ćuranova četkica je veoma važan pokazatelj kvalitetnog ćurana i to pre svega s genetskog aspekta. Same ćurke biraju svoje ćurane prema nekoliko znakova. Upravo je jedan od tih znakova grudna četkica, kada je ćurka sposobna da bira iskusnog ćurana koji je istovremeno moćan. Iz grudne četkice može se iščitati da li je ćuran u dobrom zdravstvenom stanju.
Ćuran traži manje šumarke, remize koje se smenjuju s manjim njivama. Više voli svetle, lišćarske šume. Na noć sletuje na ovo drveće. Time što se hrani raznim bobicama, plodovima ili insektima, traži razne međe. Kao zaklon mu služe šikare, visoka trava ili poljoprivredne kulture.
Divlja ćurka je stalna i nastanjuje svoje stanište. Reč je o poligamnoj ptici koja ima više ženki (isto kao i ostale kokošarke).
Ćuran u proleće ulazi u parenje (od sredine marta do sredine aprila). Parenje se naziva gaktanje. Pred ćurkama se nadima, rastvara repni klin i guli spuštenim krilima o zemlju. Glavu ima zaklonjenu unazad i zvučnim ispoljavanjima daje do znanja.
Uveče ćuranova sletuju na visoke lišćarske drveće. Prema svojoj veličini relativno dobro lete i u slučaju ugroženosti odlete ili islete na najbliže drvo.
Tokom godine ćuranova žive u jatićima. Jedino u periodu parenja su ćuranova teritorijalni i brane svoje territoire.
Najzanimljiviji period lova divlje ćurke je proleće, kada su ćuranova u parenju. Parenje ćurana je od sredine marta do sredine aprila. Tome odgovara i zakonom dozvolijeno vreme lova u Češkoj Republici.
Ćuranova su tokom toga perioda najaktivniji. Po krajoliku se čuje glasno gaktanje. Ćuranova se rado izlažu na vidiku pred ćurkama. U ovom periodu ćuranova se mogu lako vabiti.
Divlja ćurka je stalna ptica. Može se pratiti stanište ćurana tokom parenja, izgraditi ovde pokriveno lovačko uređenje i čekati. Naravno, dobro je ćurana podsticati na primer mamcima (imitacija ćurki), ili vabljenjem. Lovovi naravno teku individualno.
Druga glavna mogućnost lova ćurana je šunjanje. Ćuran za sobom ostavlja znakove boravišta kojima se lovci mogu rukovoditi i ćurane pratiti u tragu. Nedvosmisleno je ovaj način lova zanimljiv u kombinaciji s vabljenjem.
Vabljenje ćurana pogodno je koristiti pri obe mogućnosti lova (doček/šunjanje). Time se povećava šansa na uspešnost lova. Postoji niz mamaca koji emituju zvučne efekte. Popularan način vabljenja ćurana je trenje mamuza o zemlju, što imitira drugog ćurana.
Ne poslednje nije ni kombinacija mamaca ćurki. Ove mamce ćuranova zatim obilaze, interesuju se za njih i lovac tako može ćurana privući na dobru lovačku udaljenost.
Lov ćurana ne ide bez dobrog zaklona koji će omogućiti skrivanje na pogodnim lovačkim položajima.
Ako se odlučimo da vabimo ćurana, potrebni su nam mamci i razni tipovi mamaca. Ove mamce prikladno je kombinovati.
Loviti ćurana može se ili sačmaricom s veličinom sačme od 5,1 mm. Naravno, sačmarica ima svoja ograničenja na preciznost i udaljenost na kojoj možemo loviti. Zbog toga se sve više pokazuje pogodnim loviti malokalibarkom 22LR ili drugim malo snažnim kalibrima — 243 Win., 5,6×57, 5,6×50 Mag., 223 Rem., 222 Rem., 22 Hornet itd.
Kao trofeja smatra se kod ćurana grudna četkica koja s napredujućim godinama ćuranu stalno naraste. Reč je o kriterijumu prema kome se može utvrditi starost ćurana i tako oceniti jačina trofeje.
Dalje je veoma popularna trofeja preparacija glave i grudnog koša s celim repnim klinom.
Kao trofeja se mogu smatrati samo repna pera, ili ceo repni klin. Mogu se iskoristiti i mamuze divljeg ćurana.
Meso ćurana je veoma ukusno i hranljivo. Naravno, sve zavisi od toga koliko starog ćurana lovac ulovi. Jer uopšteno, s godinama je meso žilavije s naglašenijim aromom.
Isto tako kao i meso uzgojene domaće ćurke, i meso divljeg ćurana odlikuje se odličnim osobinama. Pojedini delovi tela imaju različite strukture vlakana mesa.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan!
Vaš Tim Huntastic
Copyright © 2024 Huntastic s.r.o., všechna práva vyhrazena.
