Divlja svinja (Sus scrofa) pripada porodici svinja (Suidae). Divlja svinja jedina je divlja svinja koja živi u Evropi i Severnoj Americi. Nastanjuje i znatni deo Azije.
Divlja svinja u visokim brojnostima rasprostranjena je u svim mogućim biotopima. Divlja svinja postoji u oko 16 podvrsta, koje su pretežno podeljene prema oblasti gde divlja svinja obitava. Ove podvrste razlikuju se dlаkom, veličinom, oblikom lobanje i drugim znacima. Radi se na primer o divljoj svinji sibirskoj, karpatskoj, severnoafričkoj, italijanskoj, evropskoj, amurskoj i drugima. Jedno im je zajedničko. Sve podvrste su svaštojedi, nezahtevni po životnim uslovima i veoma brzo razmnožavajuće životinje.
Ovaj članak je naravno o divljoj svinji, ili kako se još naziva: о vepru. O pravim crnim vitezovima koji izlaze iz šipražja u sumrak i sa svanućem se povlače s polja u gustu vegetaciju.
Divlja svinja je veličinom znatno varijabilna. Sve zavisi o lokalitetu pojave i životnim uslovima. Ukratko, može se reći da se radi o papkaru visokom oko jednog metra, dugom do 180 cm. Masa je zaista varijabilna. Obično se odrasle jedinke kreću oko 120 do 150 kg, ali nije problem sresti jedinke teške i 200 kg. Rekordi dosežu i do 300 kg.
Vepar ima veoma gustu i tvrdu dlaku s veoma debelom kožom na leđima (oklop). Površinu čine čekinje i šiljci koji vepra s jedne strane štite od zime, a s druge mu pružaju dobru zaštitu pred potencijalnom opasnošću.
Zimi nosi zimsku gustu i lepo crnu dlaku. Leti prebojava na letnju, neizrazitu, bez poddlačnog sloja. Rep biva dug do 30 cm.
Vepar ima velike zakrivljene zube koji mu rastu celog života. Prema ovim zubima može se odrediti i starost. Uz to, zubi vepra postali su vredan trofej na osnovu mernih parametara CIC i može se matematički izraziti veličina trofeja vepra. Vepri (mužjaci) uopšte imaju veće zube u poređenju sa krmačama divlje svinje, koje ih imaju drugačije oblikovane. Kod njih se istureni zubi nazivaju kukama. Radi se o produženim očnjacima.
Vepar ima u gornjoj vilici klektake a u donjoj parake koji su duži od klektaka. Istovremeno su dve trećine urasle u vilicu. Oboje vire napolje ispred rila prema gore. Zubi su oštri i jednim mahanjem mogu rasporiti lovačkog psa.
Veličine ovih paraka kreće se oko 20 cm.
Divlja svinja javlja se gotovo u svim biotopima. Voli da nastanjuje i prigradska područja na koja se tako dobro prilagodila. Nažalost, nanosi veliku štetu u parkovima pa je i ovde nepoželjna.
Uopšte govoreći, zimi se svinje povlače pre u šumske komplekse ili trščake s dobrim sklonišem. Noću izlaze iz skloništa na polja ili obilaze rubove šuma i ako im to dozvoli vreme, ruju (kopaju) po livadama ili po šumama.
Kako počinje da raste vegetacija u proleće, vepri se sele na polja gde mogu boraviti sve do jeseni, kada su ubrani poslednji ostaci kukuruza ili drugih plodina koje vepru pružaju sklonište.
Divlja svinja je veoma inteligentno i društveno biće. U suštini ceo život provodi u krdu. Naravno, odrasli mužjaci (nazimad) i odrasli vepri su samotnjaci koji lutaju predelom sami.
Krdo svinja vodi najiskusnija krmača (ženka), koja se naziva i vodeća krmača. Ona određuje smer čitavog krda, gde će se krdo kretati, i utiče čak i na samo parenje, dopuštajući slabijim krmačama da učestvuju u parenju ili ne. Upravo odsustvo odraslih i jakih krmača istovremeno vodi tome da se svinje razmnožavaju bez ikakve kontrole. U reproduktivni ciklus ulaze tako i mlаde krmače, što je loše.
Parenje se odvija uglavnom u mesecu decembru, kada se krдима crne divljači priključuju vepri. Ovi vepri vode borbe za krmače. Iz šume se tako čuje jako cviljenje i borbe.
U proleće (u марту) krmača donosi na svet 3 do 12 mladunaca, koji se nazivaju markazini (prugasta zaštitna boja).
Divlja svinja je u suštini noćna životinja, koju se za svetla retko može ugledati. Uglavnom, ako se to dogodi, radi se o njihovom preplašivanju iz skloništa, ili ih se može ugledati u letnjim mesecima veoma rano ujutro, kada se vraćaju nazad u skloništa.
Divlja svinja može se prema češkim propisima loviti tokom cele godine. U inostranstvu ova činjenica može se razlikovati.
Činjenica je da zahvaljujući velikom broju i šteti na poljoprivrednim usevima koje svinje nanose, neophodno je svinje loviti tokom cele godine. Naravno, etika lova govori jasno. Ne loviti gravidnu ženku ili mamu od malih prasadi koja su još uvek zavisna od svoje majke. Ovo svaki normalan lovac poštuje.
S druge strane, ako lovac želi imati lepo iskustvo lova trofejne divljači, svakako će dati prednost lovu u zimskom periodu. U to vreme svinja je u gustoj zimskoj dlaci, koja crnim vitezovima priliči.
Vepra se može loviti uglavnom u mraku noću, pa je potrebno imati odgovarajuću noćnu posmatračku opremu.
Vepra se može loviti ili individualno formom čeke ili šunjanjem. Sa čeke su se pokazala tzv. hrаnilišta, gde se redovno prihrane i crna divljač ova hranilišta redovno obilazi. Zahvaljujući tome može se loviti relativno često vepre s jednog mesta. Svinje uz to rado uvek idu istim stazama, pa nije problem loviti svinje i na mestima gde tako prolaze.
Tokom letnjih meseci ovako se svinje mogu loviti kod polja, gde mogu prelaziti s kulturnih useva napolje u šumu itd. Ponekad se uspе loviti i za svetla.
Po žetvi kulturnih useva vepri rado izlaze na polja iz šuma da skupljaju i ruju po polju. I ovde je prednost lov formom čeke, jer je većina lovačkih uređaja postavljena na mestima gde vepri rado izlaze.
U današnje vreme razvoja noćnih i termovizijskih nišana sve je popularnije noćno šunjanje. To znači pretraživati polja u potpunom mraku, kada su vepri manje oprezni i prići veprovma na lovnu udaljenost nije tako teško. Ovaj način lova vepri uživa sve veću popularnost.
Od individualnih lovova može se istaći i mogućnost vabljenja crne divljači tzv. hroktalom. Imitira roktanje crne divljači na primer kada se gostuju ili ruju. Na ovaj tip vabljenja često reaguju mlada i radoznala prasad.
Drugom tipu vabljenja, koji funkcioniše na čitava krda, ali i na primer starija prasad (nazimad), je imitacija srnadića. Ovo funkcioniše posebno u periodu kada srne donose srneće na svet (kraj maja/jun). Svinje traže ta srneća na taj način što prolaze livadama gde znaju da se zadržava srneća divljač.
Ne smemo zaboraviti na popularne zajedničke lovove koji su sve popularniji kod svih lovaca. Pogoni, natlačke ili nagoni. Jedno im je zajedničko. Susret s prijateljima i uživanje u zajedničkom lovu na crnu divljač, gde lovac mora pokazati svoja strelačka umešnost i uglavnom za brzog bega vepra svinje uočiti, nišaniti i bezbedno opалити.
Zajednički pogoni privilegija su jeseni. Na smotrи ulova obično bude ulovljeno i nekoliko desetina grla crne divljači.
Vepra se može loviti kugelnom i sačmarnom strelicom. U slučaju sačmarice dozvoljena su unitarna zrna, tzv. slagovi. Istovremeno postoje i specijalna kugalna zrna za sačmarice koja imaju daleko bolja svojstva od standardnih slagova. Slag je unitarna olovna kugla.
Od kalibarnih ráži potrebno je napomenuti, da li se lovi prasad, ili nazimad i ili trofejni komad. Za prasad i nazimad dovoljni su uobičajeni karibri serije 6,5 mm; 7 mm; 8 mm i 9,3 mm. Kod trofejnih vepra potrebno je razmotriti moćnija zrna. S druge strane, trofejnog vepra može se bezbedno uloviti i kalibrom serije 7 mm. Detaljnije informacije možete pročitati u članku „Izbor odgovarajućeg kalibra za lov papkara“ u časopisu Myslivost.
Imajući u vidu da se vepar uglavnom lovi u mraku, potrebno je biti opremljen dobrom posmatračkom opremom zahvaljujući kojoj se može bezbedno uočiti pravilno lovljeno grlo. Postoje noktovizori, ali danas su ovi noktovizori zamenjeni pre termovizijama koje su u svim pogledima bolje.
Kao trofej kod vepra međunarodno su priznati njegovi zubi (klektaci i paraci), koji imaju precizno definisane parametre na osnovu kojih se izračunava snaga trofeja. Metodom CIC ulovljenim grlima mogu se dodeliti i medalje.
Neki lovci od ulovljenih vepra izrađuju kite od čekinja s leđa u ukrasnom kućištu. Ovo se može nositi za klobukom kao dekoracija.
Vepar je veoma ukusno meso lepe crvene boje. Od mladih grla je mekano i nemasno. Njegova upotreba je svestrana. Od gulaša, preko pečenja do roštiljanja. Treba napomenuti da je vepar nosač trihinele, što je endoparazit opasan za čoveka. Iz tog razloga svako ulovljeno grlo mora biti pregledano u Državnoj veterinarskoj inspekciji u laboratoriji. Uzimaju se definisani uzorci muskulature.
Vredni su pomena uzeta mast od ženskog pola. Ako se mast otopi, ova mast je veoma ukusna i fina. Čvarci su potpuno neporedivi s čvarcima od domaće svinje. Mekani su, mirisni i ukusni.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan!
Vaš Tim Huntastic
Copyright © 2024 Huntastic s.r.o., všechna práva vyhrazena.
