Obični fazan (Phasianus colchicus) je ptica iz reda koka. Rasprostranjen je širom Evrope, Azije i Severne Amerike. U Evropu je donet u srednjem veku iz Azije. Postoji nekoliko desetina vrsta fazana, koje se razlikuju po svom šarenom perju i staništu na kome se javljaju.
Obični fazan je stanarica koja veoma dobro leti na kratke razdaljine. Veći deo života provodi na zemlji, ali kada je potrebno, ume veoma brzo da poleti i naglo dobije visinu. Njegov let ne traje naročito dugo, ali mu je dovoljan da se skloni na sigurno i preleti iz jednog šumarka u drugi. Tokom leta jedrenjem prati konfiguraciju terena.
Upravo zahvaljujući jednoj od ovih osobina postao je veoma omiljena lovna divljač i na njega se organizuju lovovi sa tablama ulova od nekoliko desetina komada (pre svega slobodno živeće divlje jedinke) pa sve do hiljada odstreljenih fazana u jednom danu. Takvi lovovi se organizuju u fazanerijama, koje su direktno specijalizovane za uzgoj i lov fazana.
Fazanerije imaju sopstvena matična jata fazana, sopstvene valionice i prilagođenu sredinu tako da se ispuštenim fazanima u njoj dobro uspeva. Najčešće se radi o područjima velikim nekoliko desetina do stotina hektara. Nije reč o ograđenoj površini, već o otvorenom prostoru punom zaklona i malih njiva sa važnom hranom, u kome se fazani zadržavaju.
Obični fazan je po veličini sličan domaćoj kokoški. Težina fazana se kreće oko 1,5 kg, a dužina fazana je oko 60 cm.
Kod fazana je uočljiv polni dimorfizam. Mužjaci su veći, predivno obojeni u smeđe-crveno sa raznim šarenim elementima i imaju dugačak repni klin. Fazanske koke su manje, imaju zaštitno perje koje je smeđe. Obojenost veoma dobro prati teren u kome koka gnezdi.
Kod fazana je trofej dobro razvijen klin, koji raste zajedno sa starošću. Za lovca to predstavlja trofej i uspomenu na lov. Repna pera se mogu vezivati u razne oblike, koji mogu krasiti zid lovačkog salona. Sledeća odlika starosti fazanskog petla su mamuze. Reč je o izraslinama na nogama koje su usmerene unazad. To je još jedan znak po kome se može procenjivati starost fazana.
Neki lovci preferiraju ove mamuze kao dobru trofej fazana i tako, zajedno sa repnim klinom, dopunjuju svoje trofeje.
Obični fazan traži manje šumarke koji se smenjuju sa malim njivama. Naseljava ivice ovih njiva, gde se skriva u zaraslim međama. Voli sunčana mesta zaklonjena od vetra, okrenuta ka jugu. Ipak, fazan ne sme biti bez vode. Iz tog razloga su mu pogodna mesta za boravak uz razne vodotokove, male potoke i močvare sa zaraslom travom i trskom.
Fazan noću prenoćava na drveću, zato u svojoj okolini treba da ima i visoko drveće ili žbunje, koje će ga zaštititi od njegovih prirodnih predatora, kao što je lisica.
Obični fazan jeste stanarica, ali se često naziva „turistom“, koji ume da pređe i preko vode do pogodnog staništa. Oko sebe okuplja fazanske koke, da se ne razbeže po svetu. U proleće, tokom fazanskog parenja koje se odvija u aprilu, brani svoju teritoriju od ostalih fazana i štiti svoje jato koka.
Fazan tokom parenja kokoće na zemlji (glasno oglašavanje), lepeće krilima i ceo se otrese tako da mu je perje nakostrešeno. Ovaj ritual se kod fazana može videti i nekoliko puta na sat.
Fazanska koka snese oko 12 jaja u leglo, koje je na zemlji u visokoj travi, da bude dobro zaklonjeno. Naseda tek nakon poslednjeg snesenog jajeta. Tako sedi na jajima 25 dana. Pilići su od izleganja samostalni i hrane se pretežno insektima.
Čim fazanski pilići dobiju perje, već sa 14 dana počinju da prhću. Fazani se do tada drže u jatima, koja se raspadaju tek naredne godine tokom parenja.
Jesen je simbol fazanskih lovova. Ovi lovovi počinju od 16.10. do kraja godine. U fazanerijama je moguće loviti fazana već od septembra pa do kraja januara. Tradicionalni lovovi na fazana su veoma prestižni i može se reći da spadaju u ponos celokupnog lovnog gazdovanja u datoj godini u odgovarajućem lovištu.
Lovovi su bez sumnje društveni događaj. Na početku lovova trube se svečane fanfare iz lovačkog roga, koje otvaraju i sam lov, ali i pojedinačne pogone. Na kraju lova odstreljeni fazani se polažu na smotru ulova, gde im lovci odaju počast skidanjem šešira. Tokom celog lova dolaze do izražaja psi ptičari, koji sa odanošću i velikom voljom donose odstreljene fazane svojim gospodarima.
Obični fazan se može loviti na velikim, raskošnim lovovima, koji broje desetine strelaca, pogoniča i pasa. Konačne table ulova broje i do hiljada komada. Takvi lovovi su pre svega privilegija fazanerija.
U otvorenom predelu takvih lovova odavno više nema i divlja populacija fazana izumire. Visok predatorski pritisak sa svih strana, intenzivna poljoprivreda, ukrupnjavanje parcela i istovremeno njihovo isušivanje dovode do stalnog opadanja divlje populacije. Iz tih razloga se veštački ispuštaju fazani, koji nažalost ne poseduju navike divlje populacije (opreznost, sposobnost razmnožavanja) i u prirodi preživljavaju samo teško.
Naravno, na mnogim mestima fazana još uvek ima dovoljno i to samo zahvaljujući tome što im se posvećuje dovoljna pažnja, što su tu pogodni uslovi i drugi pozitivni faktori. Reč je pre svega o južnoj Moravskoj. Razumljivo, ovde postoji izvesna korelacija sa populacijom divlje svinje, jer je divlja svinja veliki predator sve sitne divljači, uključujući i zečeve.
Sledeći zanimljiv način je lov prigonom, koji je sve omiljeniji. Mala grupa lovaca prolazi predelom, a njihovi psi pretražuju mesto sa fazanima. Najčešće se takav lov može primeniti u fazanerijama, gde ima dovoljno skrivene divljači.
Zanimljiv način lova je lov fazana pticama grabljivicama. Sokolarstvo je samostalna grana lovstva i ima dugogodišnju istoriju. Takvi lovovi su veoma lepi i dobro je što se i dalje održavaju.
Fazan se lovi sačmaricom, sitnom sačmom od 3,0 do 3,5 mm. Za lov fazana je pre svega potreban dobar lovački pas, koji ume da fazana markira, podigne, ali i aportira.
Fazan se ne lovi zbog trofeja, već zbog organizovanja lovova. Pre nego trofej, ocenjuje se broj odstreljenih fazana, njihova obojenost, sposobnost leta i dugi klinovi. Za pojedinačne lovce mala trofej je klin običnog fazana. Za neke lovce vrednost mogu imati i mamuze fazana, koje se mogu smatrati trofejom fazana.
Fazansko meso je gotovo bez masti. Da bi kulinarski bilo mekano, fazan mora biti odležan. Zato se fazan ostavlja nekoliko dana da visi u hladnoj prostoriji, gde su temperature najviše 4 °C. Zahvaljujući tome meso pravilno odleži i dobije savršenu mekoću.
Meso fazana je dijetalno i veoma zdravo. Ima nezamenljiv začinski ukus. Kod fazana su najbolji bataci i grudi. Fazan se može pripremati u celini, pečenjem ili dinstanjem. Postoji mnoštvo recepata kako pripremiti fazana.
Fazana je potrebno prošpikovati slaninom, jer ima tendenciju isušivanja kada se peče. Inače bi meso bilo suvo.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan!
Vaš tim Huntastic
Copyright © 2024 Huntastic s.r.o., sva prava zadržana.
