Jazavac (Meles meles) je najveći predstavnik porodice lasica (Mustelidae) na teritoriji Češke Republike. Nastanjuje umereni pojas Azije i celu Evropu, osim severnih delova Skandinavije. S druge strane, u tim severnim delovima živi rosomak. Rosomak je najveći predstavnik lasičarevki na svetu. Živi u tundri, na Sibiru i nastanjuje i severnoamerički kontinent, uključujući Kanadu.
Jazavac može težiti 11-19 kg, a njegove dimenzije su od 75 cm do 85 cm. Njegovo krzno je sivo s pepeljastom nijansom. Ekstremiteti su mu crni. Jazavac ima tipično belu glavu s dve crne pruge koje idu od njuške preko očiju do ušiju.
Njegovi robusni ekstremiteti s ogromnim kandžama omogućavaju jazavcu da kopa jazbine u kojima živi i prezimluje u nepropisnom zimskom snu. To znači da usporava aktivnost, puno spava, ali mu se telesna temperatura ne smanjuje. Za toplijih zimskih dana mogu se ponekad videti otisci njegovih stopala od snažnih ekstremiteta u snegu. Na lošem glasu su po tome što zahvaljujući njima jazavac može u jazbini da zatrpa psa jazbičara koji ne može izaći napolje. Lovački se kaže da pas jazavca „zazida“.
Jazavac je sveždeder koji se hrani tokom celog aktivnog perioda onim što je dostupno. Od korenja biljaka, insekata, crva, jaja, raznih sitnih kičmenjaka, voća, šumskih plodova itd.
Jazavac, kako mu već ime govori, traži šumske komplekse koji su razdvojeni raznim njivama, livadama i voćnjacima gde pronalazi hranu tokom svojih lutanja. Tokom leta sposoban je da nastanjuje njive s uzraslom vegetacijom (uljana repica, kukuruz) gde ima dovoljno hrane. Reč je pre svega o mužjacima jazavca ili mladim jazavcima.
U šumama traži pre svega peščano podtlo u kome se lako kopa jazbina. Takva jazbina ima nekoliko ulaza (otvora) a kotao (glavni prostor jazbine) je nekoliko metara ispod zemlje. Ponekad traži i stene između kojih kopa jazbinu. Celokupni kompleks jazbina se zove jazavčiji grad. Reč je o kompletnim, domišljatim, međusobno povezanim jazbinama.
Jazavac je pretežno noćna životinja koja napušta jazbine u sumrak i vraća se u njega u zoru. To je idealna šansa za uspešan lov, budući da koristi uvek iste putanje tokom svojih lutanja koje obeleži. Zahvaljujući tome mogu se pratiti jazavčiji spusti i loviti ih.
Jazavac je uglavnom usamljenički tip.
Period razmnožavanja (jazavčije parenje) odvija se u proleće, tokom leta pa do jeseni. Jazavac ima latentnu bremenitost (skrivenu), gde se plod počinje razvijati tek od decembra. Ova pojava je veoma važna da se usklade termini kladenja mladunaca na pogodan period, a to je kraj zime.
Na kraju zime jazavčica rađa 2 do 5 mladunaca koje doji oko 10 nedelja. Sa pola godine živote mladunci se osamostalijuju. Jazavac postiže polnu zrelost od 1 do 2 godine svog života. Jazavac može živeti do 15 godina.
Zakonom dozvoljeno doba lova jazavca je od 1.9. do 30.11., što nije previše vremena za lov. Ovo vreme lova je dozvoljeno u Češkoj Republici; u inostranstvu se vreme lova može menjati.
Jazavca se ne može loviti kao lisicu ili divlju svinju tokom cele noći, već samo sat pre izlaska i sat posle zalaska sunca. S obzirom na to da je jazavac pretežno noćna životinja, nije lako iskoristiti lovačke mogućnosti u potpunosti.
Međutim, upravo s početka jeseni jazavac je posebno aktivan jer se tovi pred zimu.
Osim šumskih kompleksa gde ima redovne spuste, može se loviti na rubovima kukuruznih njiva gde luta i skuplja hranu. Takođe je aktivan ujutru na livadama gde skuplja razne gujavice itd.
Jazavca se uglavnom lovi na doček, gde znamo da se redovno pojavljuje. Naravno, jazavac može doći na hranilišta i druga uobičajena mesta.
Drugi mogući način lova jazavca je čekati kod njegovih jazbina, kada izlazi još za dana ili se vraća ujutru. Ovaj način lova može se koristiti naravno pod određenim uslovima. Jazbine nisu uvek na dobro pristupačnim mestima. Istovremeno u ovom slučaju preti opasnost da, ako je jazavac slabo pogođen, može zaći u jazbinu gde ćemo ga zauvek izgubiti.
Drugi mogući način koji dozvoljava zakon je lov jazbičarima u jami. Ova vrsta lova nije za svakoga. Potrebno je puno snage, vremena, napora i pre svega dobrog psa jazbičara, kome pri kontaktu s jazavcem preti velika opasnost zbog njegovih snažnih kandži. Jazbičara može jazavac „zazidati“, to jest onemogućiti mu izlaz iz jazbine time što ga zatrpa.
Jazavca se može loviti sačmaricom s veličinom sačme 4,5 do 5,1 mm. Isto kao i lisicu. Od kuglastog oružja imamo na izbor gotovo većinu mogućih kalibara. U suštini jazavca može se bezbedno uloviti i .243 win.
Idealna kombinacija za lov jazavca je kulobrok koji ima jednu cev kuglasto a drugu sačmasto. Time se mogu iskoristiti kombinovane pozitivne osobine za lov izbliza ili na veće udaljenosti.
Kao zvanična trofeja, koja se ocenjuje metodom CIC, označavaju se lobanja i njene dimenzije. Upravo se dimenzije lobanje ocenjuju prema određenim kriterijumima i lobanja se može bodovati i dobijati medalje za veličinu.
Mnogi lovci daju jazavca preparirati u celoj figuri. Pogodna uspomena na lov jazavca je štavljena koža koja će ukrasiti svaki enterijer lovačkog salona.
Kao jedna od retkih zveri, jazavac ima ukusno meso koje se može kulinarski pripremiti na beli luk.
Naravno, kao i sve zveri, jazavac je podložan trihinelozi, što je endoparazit čija bi konzumacija ovog endoparazita čoveku mogla izazvati veoma ozbiljne zdravstvene probleme. Zbog toga je potrebno dati meso na pregled Državnoj veterinarskoj upravi. To nije ništa izuzetno. Sasvim uobičajeno na isti način se pregleda svaki ulovljeni komad divlje svinje koji je takođe podložan ovom parazitu.
Najtraženi deo je naravno jazavčija mast. Ova mast ima veoma pozitivne efekte na zapaljenja donjih disajnih puteva, kada se maže na grudi. Ova mast je veoma cenjena roba.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan!
Vaš Tim Huntastic
Copyright © 2024 Huntastic s.r.o., všechna práva vyhrazena.
