Jelen lopatar (Dama dama) pripada porodici jelena (Cervidae). Zajedno s losом, jedini su predstavnici jelena s lopatastim rogovljem. Mada je jelen lopatar rasprostranjen gotovo po celoj Evropi, los živi isključivo u severnim i severoistoičnim delovima Evrope, a nastanjuje i severnoamerički kontinent.
Poreklo jelena lopatara je iz oblasti Sredozemlja i Male Azije (Turska). Vremenom je nasađivan u pojedinim zemljama Evrope. Danas je prisutan u svim evropskim zemljama i uobičajeno je rasprostranjen u prirodi ili u ograđenim lovištima. Ne nalazi se samo u najsevernijim vrhovima Skandinavije.
Jelen lopatar manji je od običnog jelena, ali znatno veći od srndaća. Veličinom ga možemo uporediti sa jeleničem. Raspon težine je od 40 do 100 kg za mužjake i za ženke 25 do 50 kg. Visina u grebenu iznosi od 80 do 110 cm kod mužjaka i 75 do 90 cm kod ženki. Ukupna dužina lopatara od 135 do 170 cm, a ženke od 110 do 140 cm. Rep je dug od 17 do 25 cm.
Boja jelena lopatara u letnjoj dlaci je crveno-ciglanasto do smeđa s belim pegama po celom telu. Leđna linija je po celoj dužini s crnom prugom sve do repa. Rep je crn s belim okvirom okolo. Rep je izražen i služi kao komunikacijsko sredstvo između lopatara.
Zimi se ova dlaka menja gotovo u sivosmešu, neizrazitu boju, pri čemu lopatar gotovo gubi bele pege. Jelen lopatar ima nekoliko bоjnih varijanti (crna i bela).
Najveći morfološki znak razlike između ženke i mužjaka je rogovlje koje nosi samo lopatar. Rogovlje se svake godine odbacuje u aprilu do maja i odmah narasta novo. Rogovlje postepeno raste do avgusta, kada je još uvek pokriveno hranjećim lizajem. U avgustu se rogovlje tare i oslobađa ove fine kože. Kako se tare o razne vrste drveća, rogovlje dobija razne nijanse tamne boje.
Rogovlje raste srazmerno s godinama, pa se može pouzdano proceniti starost lopatara. Prvo rogovlje lopataru raste u drugoj godini života i naziva se šiljak. Neizrazito rogovlje. Tek u trećoj godini života dobija drugo rogovlje (šesteroručac, osmoručac, zameci lopatica). U narednim godinama već su vidljive lopatice s izrazitim čipkastim rubovima, jakom očnom granom i potpornom granom. Najjači trofeji su kod lopatara oko 6 do 10. godine života. Sledi smanjenje rogovlja i trofej gubi na lovnoj vrednosti.
Jelen lopatar nastanjuje nizije i brežuljkaste predele. Voli da traži lisnatе bukove, hrastove ili mešovite zrele šumske komplekse. U poslednje vreme prilagodio se poljskim uslovima i koristi prostrana poljoprivredna zemljišta za sklonište tokom vegetacije. Ova pojava proširila se zajedno s povećanom proizvodnjom kukuruza i uljane repice, gde lopatar provodi čitavo leto.
Jelen lopatar živi u krdima koja su odvojena. Stari lopatari su samotnjaci. Ženke žive zajedno s mladuncima, a mladi mužjaci žive zajedno međusobno. Naravno, to je izvan rike. Tokom rike sve je drugačije, jer lopatari dolaze ženкама. Posle rike ponovo se odvajaju u grupe po polu.
Rika lopatara odvija se od polovine oktobra do polovine novembra, ali sve zavisi od uslova i vremena u datoj godini. Uopšte govoreći, traje 3 do 4 nedelje. Lopatari se oglašavaju jakim hrapavim glasom, lovačkim rečnikom – „rochání“ (rokotanje). Rokotanje se čuje na više od 500 metara i lopatari tako daju do znanja ko je ovde gospodar.
Upravo je rokotanje lopatara za lovca veoma zanimljiv prizor i sjajno iskustvo. Lopatari se sa svojim rivalima nadmeću pomoću rogovlja braneći tako svoje teritorije i poziciju. Na kraju se lopatar pari s više ženki.
Ženka je zatim gravidna oko 8 meseci. Početkom leta ženke rađaju jedno, izuzetno dva mladunčeta, u gustoj travi gde su skrivena. Ženka doji mladunče oko 4 meseca. Mladunče ima zaštitno bojenje protiv predatora slično kao srneće ili kolouh. Smešasto-riđa boja s belim flekicama.
Sezona lova jelena lopatara u Češkoj Republici utvrđena je od 1.7. do 31.1. U ograđenim lovištima moguće je loviti lopatare celogodišnje, ali zbog ciklusa rasta rogovlja i ovo vreme je ograničeno, jer lopatari odbacuju rogovlje u aprilu a taru ga ponekad u avgustu.
Idealan lov je tako od sredine avgusta do kraja januara u otvorenom lovištu. U ograđenim lovištima lov lopatara može se pomeriti do kraja februara.
Najbolji period za lov jelena lopatara svakako je rika, kada su lopatari veoma aktivni i oglašavaju se rokotanjem. Zahvaljujući tome mogu se pronaći prema zvučnim manifestacijama i prišunjati na lovnu udaljenost. Takođe je moguće lopatare vabiti pomoću mamaca, što lov čini još zanimljivijim. S druge strane, meso lopatara tokom rike nije baš najukusnije i slično kao kod druge papkaste divljači pod uticajem je hormona tokom rike, što smanjuje njegov kvalitet za konzumaciju. Meso je „mirisno“.
Iz dnevnog ritma lopatara lov je moguć ujutro i uveče u sumrak. Na nekim lokalitetima moguće je loviti lopatara i tokom dana. Sve zavisi od lokaliteta i da li lopatar ima dovoljno mira.
Jelena lopatara može se loviti individualno – ili sa čeke ili šunjanjem. Svakako vredi pomenuti aktivno vabljenje lopatara tokom rike, kada lopatar ide prema zvuku.
Na zajedničkim lovovima mogu se loviti ženke i mladunci.
U inostranstvu metode lova mogu se menjati u zavisnosti od važeće legislative konkretne zemlje.
Za lov lopatara potreban je karabin kalibra na primer iz serije 6,5 mm, 7 mm, 7,62 mm, 8 mm i 9,3 mm. Drugim rečima, udarna energija metka mora biti prema propisima najmanje 1 500 J/100 m, a za bolju efikasnost navodi se 2 000 J/100 m. Detaljnije informacije možete pročitati u članku „Izbor odgovarajućeg kalibra za lov papkara“ u časopisu Myslivost.
Optički nišan je potreban dnevni, jer je lov lopatara dozvoljen u intervalu sat pre izlaska i sat posle zalaska sunca.
Mamac je poseban – rokadlo, koje imitira rokotanje lopatara.
Kod lopatara je željeni trofej njegovo rogovlje koje lovcu podseća na lov. Trofej se obično ostavlja s izbeljeном lobanjom i stavlja na postolje na zid. Druga varijanta je preparacija glave s grudima kod preparatora.
Zanimljiv interijeran dodatak svakako je štavljena koža, koja je u letnjoj dlaci veoma zanimljiv element svake stene u lovačkom salonu.
Meso lopatara jedno je od najukusnijih mesa koja se javljaju kod divljači. Meso je tamnocrvene boje s povoljno niskim sadržajem holesterola, niskim sadržajem masti i visokim udelom proteina u suvoj materiji. Muskulatura je fina s tipičnom blagom aromom. Meso divljači lopatara ima i visok udeo gvožđa i povoljnih esencijalnih aminokiselina. U suštini ne postoji negativna osobina ovog mesa divljači, ali upravo ta karakteristična aroma nekim ljudima može smetati.
Leđa s butom mogu se koristiti za pečenje, prženje, dušenje – u celini ili na kriške. Isto tako može se koristiti lopatica. Za gulaš je pogodno koristiti orezke, ili bokove s tetivama. Takav gulaš smatra se jednim od najukusnijih gulaša.
Uz meso divljači lopatara kao prilog dobro ide pečeni krompir, razni umaci ili kiselo voće. Posebno pripremljene brusnice ili džem od ribizle jelo podižu na viši nivo.
Zahvaljujući finoći ukusa, sočnosti i mekoći mesa, te pravilnim organoleptičkim osobinama, meso lopatara pogodno je za roštilj.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan!
Vaš Tim Huntastic
Copyright © 2024 Huntastic s.r.o., všechna práva vyhrazena.
