Mrki medved (Ursus arctos) pripada porodici medvedovitih (Ursidae). Pre svega radi se o najvećoj živućoj zveri savremenog doba na evropskom kontinentu.
Mrki medved ima nekoliko podvrsta koje su krupnije (medved grizli, kodijak ili kamčatski medved). Opšte uzev mrki medved dostiže masu do oko 350 kg (ponekad i 650 kg zavisno od životnih uslova). Ženke su primetno manje, čak za desetine procenata po veličini i masi. Odrasli medved dostiže 130 cm u grebenu i može meriti do 4 metra u dužinu.
Njegova zdepasta robusna figura ima gustu smeđu boju u različitim nijansama varijacija.
Bez sumnje radi se o najopasnijoj zveri Evrope.
Opšte uzev mrki medved nastanjuje planinski kraj s prostrannim šumama, ali ga nalazimo i u nizijama prema istoku. Važno je za medveda da ima dovoljno mira, prostrana šumska i šumo-stepska staništa.
Mrki medved javlja se gotovo u čitavoj istočnoj Evropi, uključujući severnu Ameriku i severnu Aziju. Uvek su u pitanju različite podvrste. Na primer kod nas živi evroazijski medved, dok u Americi živi medved grizli ili kodijak.
Na našem teritoriji je istrebljen i sporadično se pojavi posetilac iz Slovačke, gde je naprotiv veoma rasprostranjen i s velikom hiperbolom može se reći da je na Slovačkoj medved prebrojan.
Medvedi su samotnjaci. Naročito stari mužjaci. Medvedice nasuprot tome žive zajedno s mladuncima. Zajedno s mužjacima se ipak druže tokom perioda razmnožavanja, koje traje od maja do jula.
Medvedi su veoma agresivne životinje, posebno međusobno, pri čemu stari mužjaci mogu veoma često napasti mlađe mužjake. Svoju agresivnost jasno pokazuju i ženke braneći svoja mladunca. Takva ženka je sposobna da se suprotstavi čak i mužjaku medvedu.
Nažalost, susret čoveka s medvedom u takvom slučaju može završiti i fatalno.
Međutim, teritorija medveda može biti znatno prostrana, od nekoliko desetina kvadratnih kilometara do nekoliko stotina kilometara. Teritorije se znatno preklapaju s drugim medvedima i to više-manje tolerišu.
Ženka mrkog medveda ulazi u riku jednom u tri do četiri godine. Kod medveda se ispoljava tzv. latentna ili lažna bređost, što znači da se plod razvije do određenog stadijuma, a potom se njegov razvoj zaustavi na nekoliko meseci. Čim dođe povoljno vreme, razvoj ploda se ponovo pokreće i obično traje do dovršetka 8 do 10 nedelja. Potom se medvedici u zimskim mesecima rode nekoliko mladunaca koji teže samo oko 500 grama.
Medvedi hiberniraju. To znači da se u svojim jazbinama leže na zimski san, uspori im se metabolizam i tako prezimljavaju zimu. Ako je topla zima, može doći do preranog buđenja ili prekida hibernacije.
Medved je svaštojed i može pojesti gotovo sve – od borovnica, glista, glodavaca, strvina do velikih sisara ili riba.
Lov mrkog medveda obično se odvija ili u proleće (period maja – parenje), ili na jesen tokom septembra. To je zbog povećane aktivnosti medveda.
Na primer u Rumuniji mrki medved može se loviti na hranilištima gde dolazi da se hrani. Lovi se na dočeku s čeke i taj lov nije nimalo zahtevan. Lovi se u sumrak i u zoru.
Međutim, na primer u Rusiji medvedi se love tzv. na jazbini. Ovaj način lova je veoma opasan, ali ujedno veoma cenjen zbog veštine lovačkih vodiča, nezaboravnog doživljaja pri lovu i posebno duge kulturne istorije lovaca u Rusiji koji ovaj način lova proživljavaju i poštuju kao sveti ritual.
Na jazbini se medved lovi tako što se u zimi pronađe nastanjena jazbina u kojoj spava medved. Zatim se lovci rasporede, naoružani efikasnim sačmaricama s pojačanim nabojem i međusobno se pokrivaju. Potom se medved izgoni iz jazbine i lovci imaju zaista veoma kratko vreme za pucanje. Love s nekoliko metara.
Za lov medveda je na primer pogodna sačmarica s pojačanim nabojem u slučaju lova „na jazbini“. U slučaju dočeka potrebno je imati snažan kalibar karabina, na primer 7 mm i više (.308 Win, 30-06 Spring. i sl.). Važna je upotrebljena municija koja mora imati dovoljnu energiju minimalno 2 700 J na 100 metara. S obzirom na to da se medvedi na hranilištima love na relativno kratku udaljenost, energija je dovoljna.
Trofej medveda je lobanja prihvaćena međunarodnom metodom, koja se vrednuje CIC bodovima. Ništa manje cenjenа trofeja je koža medveda, koja zauzima počasno mesto u enterijeru ne jedne lovačke sobe lovca, ili kandže medveda. Pored toga, lovci daju celog medveda na preparaciju (ako imaju gde da ga smeste).
Meso od medveda najpre je potrebno pregledati na trihinelu. Meso je cenjena i tražena poslastica domaćih i stranaca. Mast medveda ima finu strukturu i koristi se ne samo u kulinarske svrhe, već i za lečenje bronhitisa mazanjem po grudima (kao i jazavčeva mast). Ima protivupalno dejstvo.
U narodnoj medicini izuzetnu vrednost ima i osušena medveđa žuč.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan!
Vaš Tim Huntastic
Copyright © 2024 Huntastic s.r.o., sva prava zadržana.
