Mrmot planinski (Marmota marmota) je veliki glodavar iz porodice veverica (Sciuridae) telesne mase oko 3,5 do 8 kg zavisno od vitalnosti jedinke. Veličina mrmota kreće se oko 40 do 52 cm. Rep je dugačak oko 13 do 15 cm. Masa znatno varira zavisno od godišnjeg doba, jer je posle zime mršaviji, a na jesen se goji da bi nakupio masne rezerve.
Boja mu je siva, odozdo s bežastom nijansom. Gornji deo leđa je smeđkast do crn. Ova boja proteže se sve do vrha repa.
Za mrmote su karakteristični žuti do narandžasti sekutići koji im vire iz usta.
Mrmot planinski je tipičan stanovnik visokih planina srednje i južne Evrope. Stabilna populacija mrmota postoji u Alpima, Tatrama, ali i u Pirinejima. Nadmorska visina njegova staništa veoma je promenljiva i kreće se od 800 do 3 000 m. Jedna oblast gde se mrmoти love jeste jug Tirola kod italijanske granice – Obergur
Njegovo stanište su planinske livade u kojima iskopava lavirinte svojih jama i istovremeno u okolini nalazi dovoljno raznovrsne hrane.
Mrmot planinski je glodavar koji pase razne biljke u okolini svojih jazbina. Živi u kolonijama. Njegov celogodišnji ritam podeljen je na zimski san i kratko intenzivno leto.
U proleće mrmoti se bude iz zimskog sna, tokom kojeg hiberniraju gotovo 7 meseci u zatvorenim jamama zajedno s ostalim jedinkama. Čim se zagreje i prolećno sunce počne da greje planinske međe s livadama, sneg počne da se topi, i sami mrmoti postepeno se počnu buditi.
Nakon zimskog sna u proleće dolazi do parenja i za otprilike pet nedelja ženki se u obloženoj jazbini rode 2 do 7 mladunaca. Rađaju se slepi i goli, koji se za nekoliko dana okosmate. Nakon intenzivnog dojenja koje traje oko 6 do 7 nedelja, prelaze na raznovrsnu biljnu hranu u okolini jama.
Krajem leta mladi mrmoti dobijaju bojenje odraslih jedinki. Istovremeno nastupa period kada se počinju pripremati za dugu i tešku zimu. Pasu se, pripremaju jame oblaganjem suvom slamom i čim se počne primicati zima, obično tokom oktobra, začepe ulaze u jame i ulegnu se na spavanje.
Lavirinti jama iznose ponekad i do 35 metara. Nalaze se tu slepe hodnike koje koriste kao zahod. Tokom zime se ponekad probude kako bi se mogli isprazniti.
U jazbini često živi 10 do 15 jedinki koje su u rodbinskom odnosu. Međutim, s vremenom kolonija raste i povećava se broj jedinki.
Lov planinskog mrmota ograničen je na veoma kratko vreme kada više ne odgaja mladunce i priprema se za zimu. U Austriji vreme lova kreće se od 15. avgusta do kraja septembra.
Mrmote se može loviti ujutro ili tokom dana, kada je aktivan u blizini jama.
Mrmot planinski može se loviti na dočeku u blizini jama. Treba imati na umu da su mrmoti veoma oprezna i plašljiva bića kojima ne prolazi nijedan pokret u krajoliku.
Uvek na straži stražari iskusnа jedinka koja svojom oštrom zviždukom daje ostalim mrmotima znak za brzi povratak u jame, i traje dosta dugo dok mrmoti ponovo ne iziđu napolje.
Lovci love mrmota sakriven iza kamena, iza stene i čeka se pogodni trenutak. Hitac mora biti siguran, dobro smešten, kako mrmot ne bi uspeo da se uvuče nazad u jamu, jer bi zbog njene dubine i dužine mrmot bio zauvek izgubljen.
Za lov mrmota potrebni su slabo snažni kalibri – 243 Win., 5,6×57, 5,6×50 Mag., 223 Rem., 222 Rem. i sl. Najvažniji je ipak izbor municije s punom košuljicom, kako ne bi došlo do oštećenja krzna koje služi kao trofej. Većina lovaca daje celog mrmota na preparaciju kod taksidermiste.
Pored toga potrebna je kvalitetna odeća koja će vas savršeno maskiratiу stenovitom planinskom terenu. Ponekad se mrmot može loviti i na snegu, pa je potrebno imati i odgovarajuću toplu odeću. Sve važno reći će vam lovački vodič pre samog lova.
Lovački vodiči ujedno pozajmljuju oružje koje je nišanjeno na optimalnu udaljenost za lov mrmota od 50 do 150 metara.
Trofej mrmota je njegova čupava koža, koju lovci daju na štavljenje, ili daju celog mrmota na preparaciju kod taksidermiste.
Priprema mesa od mrmota veoma je komplikovana. Meso je prožeto masnoćom.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan!
Vaš Tim Huntastic
Copyright © 2024 Huntastic s.r.o., všechna práva vyhrazena.
