Poljski zec (Lepus europaeus) jedini je predstavnik zecolikih u Evropi. Javlja se po čitavoj Evropi, izuzev severnih delova Skandinavije. Ovde ga zamenjuje zec beljak, prilagođen životu u planinama i nehostinnim uslovima. Poljski zec se dalje javlja u zapadnoj Aziji.
Boja mu je sivkasta s belim stomakom. Ima crne uši s crnim vrhovima. To je između ostalog tipična znakovita razlika između kunića i zeca.
Masa poljskog zeca kreće se oko 2 kg i naraste do dužine od oko 70 do 80 cm.
U Češkoj Republici poljski zec se lovi isključivo na zajedničkim hajkama, kada su još u 70-im godinama 20. veka ulovi zečeva dostizali i 1 milion. Od tada su se stanja zečeva osetno smanjivala. Danas se broj ulovljenih zečeva kreće oko 30 000 komada.
Poljski zec živi na relativno malom teritoriju do 50 hektara. Stoga mu ne odgovaraju veliki monokultirni atar, jer se zbog toga zec dospeva u prehrambenu monodijetnu klopku i ugine.
Najveći brojevi zečeva su u južnoj Moravskoj, u Polablju i Prerovu. Suštinski radi se o veoma intenzivnom poljoprivrednom korišćenju polja s uzgojem raznovrsnih kultura koje odgovaraju zecima.
Inače se po čitavoj republici javlja na čitavom teritoriju. Negde se nalazi u većim brojevima, negde se zec ne može videti. Sve korelira i s brojem predatora ili brojem divljih svinja koje su značajni štetnici po zeceve.
Poljski zec traži poljski krajlik gde se smenjuju manja polja s međama, šumaracima i malim livadama. Veoma često pribegava u velike šumske komplekse gde nalazi dovoljno hrane. Ima tu dovoljno skloništa i izbegava poljoprivredna prskanja koja zečevi teško podnose.
Zec živi samotnjački. Jedino u periodu parenja (period zečijeg razmnožavanja), koje počinje od januara, najčešće u februaru, i traje u različitim periodima sve do jeseni, dolazi do skupljanja više zečeva zajedno. Obično se radi o jedinkama do desetinama zečeva na jednom lokalitetu zajedno. Zečevi gone zecolike, o kojima vode borbe. Uspraveе se i tzv. boksuju.
U Češkoj Republici vreme lova poljskog zeca je od 1. novembra do 31. decembra. Zeca se može loviti odstreljivanjem na zajedničkim hajkama ili pomoću grabljivica. Oba ova načina spadaju u jedne od najlepših jesenjih doživljaja uopšte.
Nekada su hajke na zečeve bile uobičajeni deo svakog kutka republike i streljali su se stotine zečeva na svakoj hajci. Danas je to vreme prošlo i na većem delu teritorije republike zečevi se ne love uopšte ili samo u tomboli u redu nekoliko ulovljenih komada.
Uprkos ovom lošem trendu postoje u Češkoj Republici lokaliteti gde ima uvek dovoljno zečeva i mogu si priuštiti priređivanje hajki s ulovom nekoliko desetina do stotina komada jedinki. Uglavnom se radi o poljskim lovištima u kojima nema prevelikog udela divljih svinja. Upravo ta situacija očigledno korelira s brojevima populacije zečeva i divljih svinja koje tako imaju značajan uticaj na lokalnu populaciju zeca.
Poljski zec se lovi na hajkama na sitnu divljač koje se priređuju na jesen. Specifične lešće na zeca su tzv. kružne, kada se lešć obrubi i polako se napreduje prema sredini. Time se smanjuju razmaci između strelaca i pogonača i zečevi izjuruju između strelaca iz zakloništa. Ako to dozvoljava razdaljina, moguće je pucati unutra kružne lešće i napolje. Od određene daljine dozvoljeno je pucati jedino napolje, kako ne bi došlo do ugrožavanja suprotne strane pucnjem.
Ovaj tip hajke ima smisla raditi jedino u dobro napučenim lovištima gde ima dovoljno fazana i zečeve divljači. Bez sumnje moguće je tako loviti i drugu divljač, kao što je na primer lisica koja se u datoj lešći nalazi.
Lov zečeva grabljivicama u Češkoj Republici ima dugogodišnju istoriju. Naravno s opadajućim brojem zečeva ovaj lov je utoliko teži. Suštinski radi se o prikradanju tzv. „češka lešć“, kada između sokoljara idu pogonači na razmaku od 3 do 5 pogonača i jedan sokoljar. Kao teren koristi se dobro pregledna poljska lovišta. Za lov zečeva grabljivicama najčešće se koristi kobac šumski, ali i orao belorepaš ili orao krstaš.
Poljski zec se lovi na zajedničkim hajkama koje se priređuju na jesen. Za komforni lov potrebna je dobra odeća, jer nepovoljno vreme u ovom periodu je podrazumevano. Za lov zečeva koristi se sačmarica s veličinom sačme od 4,5 do 5,1 mm.
Meso divljači od zeca je zaista delikatesa i zbog niskih stanja zečeva i velika retkost. Važno je imati zeca propisno odležanog. To znači pustiti ga ulovljenog da visi minimum nedelju dana na temperaturama oko 4 °C, što nije takav problem u periodu njegovog lova. S druge strane potrebno je voditi računa o higijeni ulovljenog zeca i utrobiti ga, jer sačma obično zecima pošteti unutrašnje organe i sadržaj creva dospeva u trbušnu šupljinu gde dalje prodire u meso koje time gubi na ukusu i hranljivoj vrednosti.
Čim je zec propisno odležan, može se kulinarski pripremati. Zec ima zaista aromatično meso koje ne mora svakom posetiocu odgovarati. Njegova začinska i ujedno blaga slast od njega ali u kombinaciji s umakom od pečenja čini nekompromisnu delikatesu. Zec u sosu od pečenja je neuporedivi sos zajedno s crnoribizlinom ili brusnicom poluslatkim sosom.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan!
Vaš Tim Huntastic
Copyright © 2024 Huntastic s.r.o., sva prava zadržana.
