Srndać (Capreolus capreolus) je najrasprostranjenija papkasta divljač u Evropi iz porodice jelena (Cervidae). Nalazimo ga kako u nizijama, tako i u planinama. Na jugu i severu. Srndać se nalazi u svim mogućim biotopima krajolika.
Istovremeno se radi o najmanjem predstavniku jelena u Evropi. Teži od 15 do 30 kg. U grebenu meri oko 75 cm. Za razliku od lopatara ili jelena, ima neizrazit rep koji je zakržljao i dužinom odgovara otprilike 2 cm. Boja srndaća razlikuje se leti i zimi. Letnja dlaka je crveno-riđosmeđa s neizrazitim belim ogledalom (područje čmara), dok je zimi dlaka tamnосiva s gustim poddlačnim slojem i veoma izrazitim belim ogledalom pozadi.
Glavni morfološki znak između srne i srndaća su rogovlje koje nosi srndać. Ovo rogovlje nazire se tokom zime, u maju i junu se tare (zavisno od starosti grla) a odbacuje se ponekad krajem novembra i tokom decembra.
Rogovlje srndaća nije naročito izrazito. Kod jako razvijenih jedinki doseže visinu oko 25 cm. Može biti snažno s jakim perljenjem.
Za srndaća je tipičan šesteroručac. Jako razvijeni jedinci već imaju šesteroručac u prvoj godini života (jednogodišnjaci). Najveći i najjači trofej je obično oko 5. godine srndaća. Od te starosti masa rogovlja ide pre na dole. Tokom celog života srndać idealno ima oblik šesteroručca.
Rogovlje srndaća jedno je od najbrojnijih varijabilnih rogovlja kod jelena. Može iznenaditi različitim oblicima, bilo genetski zadanim, različitim oštećenjima ili spontanim rastom. U svakom slučaju radi se za jednu grupu lovaca o veoma zanimljivim trofejima, jer ove raritetne forme su česti originali.
Na primer, može izrasti rogovlje koje je tipičan šesteroručac, а drugi rog je savijen prema dole itd.
Uobičajeni oblici rogovlja su lopаtičar (jednogodišnjaci), šiljak, vidlak, šesteroručac (pravi), osmoručac. Naravno, mogu biti i nepravilni.
Srndać nije zahtevan prema uslovima staništa. Nalazi se kako u šumskim kompleksima, tako živi i u čisto polskim lovištima, ili u prigradskim aglomeracijama. Radi se o teritorijalnoj životinji, pa se celog života zadržava na jednom području.
Srndać je mirna životinja koju možemo videti i danju na njivama ili raznim livadama dok se pase. Na pašu ide u redovnim intervalima i prema nekim jedinkama mogli biste podešavati sat.
Po zimi, kada se raspadaju krda srneće divljači, srndaći počinju braniti svoja teritorija. To se obično ispoljava početkom vegetacionog perioda tokom kraja aprila i tokom maja. U to vreme moguće je videti kako stariji i jači srndać progoni slabijeg i nastoji da ga isterа sa svog territorija.
Srndaći tokom vegetacionog perioda žive samotnjački. Žive u svom šumarku na istom mestu, u pravo vreme svaki dan izlaze na ispašu. Pasu se u ranim jutarnjim satima, pre podne, popodne, predveče i u potpuni mrak. Dakle, moguće ga je sresti gotovo u svako doba.
Srne krajem maja i početkom juna donose na svet srneće. Obično jedno ili dva. Nije izuzetak videti srnu s troje srnadi. Srneće ima zaštitno bojenje da bi se stopilo s okolnim cvećem na livadama gde ih srne donose. Srneće je smeđe s belim tačkicama po čitavom telu. Nemaju miris i nepomično čekaju da ih srna podoji.
U poslednijoj nedelji jula i prvoj nedelji avgusta kulminira rika srneće divljači. Srndać se ne ispoljava trubljenjem poput jelena ili rokotanjem poput lopatara. Najveći znak tekuće rike srndaća jeste kada na pokošenim strnjistima srndaći progone u krugovima srne ne mareći za preteranu opreznost. U to vreme može se pouzdano prići srneće divljači na relativno kratku udaljenost.
Srne u riki ispoljavaju se slabim pištanjem, čime privlače srndaće. Ovaj zvučni iskaz može se iskoristiti pri lovu i srndaća zahvaljujući tome vabiti. Ako ima interesa, pritrčaće do lovca. Takođe tokom rike srndaći napuštaju svoja teritorija i upućuju se i drugamo. Zahvaljujući tome lovcima se može ukazati priilka da ugledaju potpuno nepoznatog i zanimljivog srndaća koji se dosad skrivao negde sasvim drugde.
U jesen srneća divljač polako počinje da menja dlaku u zimsku i ponovo se udružuje u krda, u kojima provodi čitavu zimu.
Srndać se može loviti prema propisima od 1. maja do kraja septembra. U drugim državama sezona lova može se razlikovati. Ipak, početak lovne sezone može se iskoristiti za lov slabih srndaća ili jednogodišnjaka, koji se tokom vremena skrivaju u travi i šipražju od jačih srndaća i njihov lov može biti problematičan.
Stoga je idealan lov tih srndaća do kraja maja, pre nego što naraste vegetacija i lov time postane otežan.
Najlepši period lova srndaća je naravno rika srneće divljači, kada je srneća divljač veoma aktivna i može se loviti gotovo u svako doba dana.
Uobičajeno vreme lova je ili rano ujutro ili za svetla predveče.
Srneću divljač moguće je loviti samo individualno – sa čeke ili šunjanjem. Lovci mogu iskoristiti redovnost srndaća koji izlaze gotovo svaki dan na istom mestu u isto vreme i prilagoditi tako način lova. Bilo da je reč o novoizgrađenoj lovačkoj opremi ili skloništu. S druge strane, nikada ništa nije jednostavno i srndać može iznenaditi i pojaviti se u drugačije vreme ili na potpuno drugom mestu.
U inostranstvu srndaća se može loviti i lovačkim lukom, što može biti veoma zanimljiv lov, ali ovaj lov moraju primenjivati lovci koji zaista umeju da gađaju lukom. Za potvrdu svojih sposobnosti moraju položiti veoma zahtjevne ispite koji ih ovlašćuju da love na ovaj način. Divljač se tada lovi na udaljenosti oko 30 metara strelicom s oštrim metalnim vrhovima namenjenim lovu. Divljači preseče važne krvne sudove i divljač veoma brzo gubi svest i iskrvariva.
Razlika između pogotka metkom i strelicom je u tome što pri pogotku metkom dolazi i do oštećenja okolnih tkiva uzrokovanih veoma intenzivnim prenosom energije metka. U oba slučaja ipak gotovo trenutno dolazi do hemoragičnog šoka divljači (dramatičan pad krvnog pritiska), naknadnog gubitka svesti i naknadnog iskrvarenja divljači.
Tokom rike srneće divljači svakako vredi isprobati način lova pomoću vabljenja. Mamcem se u nekoliko kratkih intervala lovac trudi da pišne i oponaša zvuk srne u riki. Vešti i iskusni lovci to uspevaju na travku bez pomoći mamca, tako da se stavi tanak list trave između palčeva i lagano se puše. Ako lovac to radi dobro, srndać će pritrčati do lovca ili će se bar početi interesovati za poreklo zvuka.
Srndać se lovi karabinom u uobičajenim kalibrima za većinu papkaste divljači kao što su 7 x 57; 7 x 64; 30 06; .270 win .308 win; 8 x 57. Srneća divljač je relativno mala životinja pa se mogu koristiti i manji kalibri serije 6,5 mm ili .243 win. Oboje ima odlične balistične osobine na daljinu i dovoljnu udarnu energiju za srneću divljač. Više informacija o lovačkim kalibrima možete naći u članku časopisa Myslivost „Izbor odgovarajućeg kalibra za lov papkara.“
Srneću divljač dobro je imati temeljno uočenu, pa je potrebna i dobra posmatrачка oprema koja dobro radi za dnevnog svetla, jer srndać se može loviti samo za svetla, ili sat pre izlaska ili sat posle zalaska sunca.
Ako se lovac odluči na vabljenje, biće mu potreban mamac, tzv. trešnjovka – to je tradicionalni drveni mamac za srndaća s mogućim podešavanjem visine zvuka. Naravno, na tržištu ima nebrojeno mamaca izrađenih od plastike ili drugih materijala.
Kod lova srndaća glavna trofeja je rogovlje koje ima tipičan oblik šesteroručca, ali kao što je rečeno u uvodu – srndać ima najveći broj mogućih varijanti i oblika rogovlja.
Za neke lovce može biti trofej i kelci – to su retko izrastali gornji očnjaci. Kod srneće divljači radi se pre o raritetima, ali kod jelenske divljači o uobičajenoj stvari.
Još jedna trofeja može biti bezoárova kugla koja se opet retko javlja. Radi se o mineralizovanom tvorevini koji se može nalaziti izuzetno kod srneće divljači u buragu. U suštini radi se o nesvarenim ostacima hrane koji su obavijeni mineralima (npr. kalcijum) i glatki su i zaobljeni čestim prevrtanjem u probavnom traktu.
Češće se bezoar javlja kod bezoárove koze, muflona, divokozе ili kamile.
Meso srndaća tamnocrvene je boje s lepom finom, začinjenom aromom. Meso je samo po sebi aromatično i po ukusu. Meso je mekano, fino i pogodno za razne kulinarske pripreme.
But, lopatica i leđa su najcenjeniji deo divljači. Meso se može peći u celim delovima ili na kriške. Odlična je svičkova čorba koja ima veliku popularnost u gastronomiji.
Nadamo se da vam je ovaj članak bio koristan!
Vaš Tim Huntastic
Copyright © 2024 Huntastic s.r.o., všechna práva vyhrazena.
